субота, 21. март 2015.

Hronični autoimuni tireoiditis (HAT)

Hronični autoimuni tireoiditis (HAT) je vrlo često imunološko obolenje štitaste žlezde koji se sada dijagnostikuje u svim uzrastima, a ranije se dijagnostikovao posle 50-60 godine, uglavnom kod žena. Karakteriše ga: 
  • umor
  • pospanost
  • suva koža
  • dobijane na težini
  • TSH povišen
  • FT4 i FT3 niže ili niske vrednosti
  • anti-TPO visokog titra 
Ovo obolenje treba blagovremeno dijagnostikovati i lečiti jer se tako preveniraju srčane tegobe i generalizovana ateroskleroza u kasnijem životnom dobu.

Zašto tražiti pregled ultrazvukom štitaste žlezde


Kod sumnje na bolest štitaste žlezde, pored kliničkog pregleda,  obavezan je i pregled ultrazvukom. Sa ovim pregledom se najbolje dijagnostikuje: 
  • nodusna struma 
  • posebno cistična struma  
  • hronični autoimuni tireoiditis (HAT) 
  • dobija se pouzdan uvid u veličinu i volumen štitaste žlezde
Nodusna struma se mora najozbiljnije shvatiti jer se iz nje dijagnostkuje rak štitaste žlezde. Uredni nalazi: TSH, FT4 I FT3 ne isključuju bolest štitaste žlezde

петак, 20. март 2015.

O štitastoj žlezdi

Funkcionalni poremećaji

Hipertireoza 

Hipertireoza je funkcioni poremećaj u štitastoj žlezdi kada dodje do nekontrolisanog stvaranja tiroidnih hormona, jer TSH ne može da kontroliše njihovo stvaranje. Klinički bolesnik je:
  • umoran  
  • malaksao
  • nervozan
  • sa ubrzanim i nepravilnim radom srca
  • preznojava se
  • gubi na težini i pored normalnog apetita
  • neretko dolazi do promena u očima (suzenje, peckanje i očne jabučice deluju povećane)
Metabolički: TSH je vrlo niske vrednosti, FT4 i FT3 su povišene vrednosti, titar antitela na receptore za TSH ( TRab) povišen i neretko visok titar anti-TPO-at. Hipertireoza se mora ozbiljno lečiti: medikametozno, lekovima koji zaustavljaju mehanizam stvaranja tireoidnih hormona, ili radikalno: terapijom 131-I ili hirurški. Izbor terapije se procenjuje indiviualno i uvek uz dogovor sa bolesnikom

Hipotireoza

Hipotireoza je funkcioni poremećaj kada štitasta žlezda ne stvara dovoljno tiroidnih hormona (FT4 I FT3). Po pravilu autoimuni hronični tireoiditis  vodi do ovog obolenja. Klinički je pacijent:
  • umoran
  • pospan
  • depresivan
  • često malokrvan
  • sa vrlo suvom kožom
  • sa konstipacijom
  • sporijim radom srca ali sa poveremenim nepravilnim radom 
  • sklon je dobijanju na težini
Metabolički: vrednost TSH povišena, a FT4 I FT3 su lako ili jako niske vrednosti, što zavisi od stepena uznapredovale bolesti, titar anti-TPO-at je po pravili vrlo visok. Ovo obolenje treba što ranije prepoznati, dijagnostikovati i lečiti dovoljnom supstitucijom L-Thyroxina ( preko lekova Tivoral, ili Euthyrox ili Letrox). Lečenje mora biti pod kontrolom kompetentnog lekara. Važno je proces zaustaviti dovoljnom dozom leka jer se samo tako zaustavljaju kardijalne, depresivne tegobe i prevenira se ateroskleroza.

Morfološki poremećaji

Struma

Struma (guša) je svaki porast štitaste žlezde. Struma može biti difuzno uvećana ili nodusno izmenjena.

Difuzna struma

Vidi se u područjma gde nema dovoljno joda, u hipertireoidizmu Graves-Basedovljeve bolesti i kod autoimunhe Hashimotove bolesti. Razlog za njeno uvećanje je velika stimulacija TSH, na tireocite štitaste žlezde da bi se stvorila dovoljna količina tiroidnih hormona ili se povećava pod dejsvom imunosupresivnih imunoglobulina rasta kao posledica imunološkog poremećaja ili se povećava kao posledica faktora rasta kod nekih vrsta malignih tumora. Zato difuznu strumu treba ozbiljno dijagnostikovati kod kompetentnog tirologa- endokrinologa ili po potrebi tirologa onkologa.

Nodusna struma 

Nodusna struma može biti sa jednim ili više nodusa (čvorova). Nodus može biti benigne ali i maligne prirode. Nodus može biti u eutiroidnoj štitasoj žlezdi: tada su tiroidni hormone i TSH u granici normale, u hipertiroidnoj, kada postoji hipertireoza i u autoimnoj hipotiroidnoj žlezdi. Svaku nodusnu strumu treba najozbiljnije dijagnostikovati, prema protokolu:
  • klinički pregled
  • uz preglde TSH, FT4, FT3, anti-TPO-at, kalcitonin 
  • ciljanu punkciju i uz citološku analizu punktata
Ako je citološki nalaz punktata jasno maligan ili suspektan obavezna je biopsija ex tempore režnja, a to znači dok je pacijent na operacionom stolu da patolog da mišljenje da li u nodusu ima maligniteta ili ne. Ako je citološki nalaz benignih osobina, kontrolisati bolesnika ultrazvukom. Ako je citološki nalaz ne može dijagnostikovati, punkciju treba ponoviti za 6 nedelja. Ako je TSH sasvim normalne vrednosti a nodus raste treba se odlučiti na ponovnu punkciju ili biopsiju ex tempore.

Posebno su značajne cistične nodusne strume: one se najpouzdanije ultrasonografski dijagnostikuju. Ciljanom punkcijom pod kontrolom ultrazvučne sonde cistični sadržaj se može evakuisati i ispiranjem alkoholom, ukoliko je u pitanju PRAVA cista, zidovi se slepe i pacijent je izlečen. Medjutim u 10% do 20% cističnih nodusa može biti posledica stvaranja tečnog zbog maligniteta. Zato se svaki evakuisani cistični sadržaj, nakon centrifugiranja, mora se detaljno citološki analzirati. I u autoimunoj nodusnoj strumi otkriva se malignitet u istom procentu kao i u cističnoj. Zato je engleski thyrolog Thomson 1977. god napisao:da svaku nodusnu strumu treba dujagnostikovati dok se ne potvrdi ili isključi sumnja na malignitet!